Q STRIP
utorak, 09.08.2005.
[Qolumna] oQo stripa This Space For Rent
|
Piše: Vladimir Tadić Nike je odavno prestao da koristi svoje ime u reklamama, već se pojavljuje samo ona čuvena zapeta, ili šta je već. Nedavno videh da su i Reebok postali RBK. Gledam TV i u jednoj “glamuroznoj” emisiji vidim voditeljicu, za koju neki tvrde da je čuvena gradska riba (i pored toga što izgleda kao muško), kako sedi u radnji patika i priča nam o raznim modelima istih. U mom omiljenom radijskom jutarnjem programu pojavljuje se glodur Maxima koji hvališe svoje novo izdanje. Gore navedene stvari su plastični primeri za dva procesa koje su uočili i pametniji ljudi od mene: sve postaje reklama, a reklama postaje simbol koji je sam sebi dovoljan. Filmovi sve više liče na gomile spojenih trejlera, u časopisima ne možete da razlikujete šta je članak a šta je reklama, a Lord of the Rings je sada LOTR. Svet se ustrojio tako da ide ka tome da vam izvuče novce, a za uzvrat vam ne da ama baš ništa, osim nekakvog simbola u vašoj glavi, koji je pak destilovan kroz na desetine fokus grupa i PR sastanaka. Tako ćemo doći do situacije da ćemo za neku godinu, kao u filmu Demolition Man (a to je verovatno “citirano” odnekud), pevušiti reklame umesto starih dobrih pesama. A stripovi u svemu tome? Pa to je problem, zar ne? Nema fokus grupa, nema PR eksperata, nema shvatanja kuda svet ide. Stripovi su još uvek presrećni što su neki od njih postali brendovi, ne shvatajući da je vreme brenda prošlo, i da su i tu zakasnili. Stripovi se trude da ponude nešto, izlizano i staro, za (solidne) pare koje treba odvojiti za njih, ne shvatajući da time udovoljavaju samo maloj grupi fanatika koja će pre ili kasnije izumreti. Na najveći publicity stunt ikada, smrt Supermana, sada se gleda sa prezirom. “Mi nikada ne bismo načinili Supermena gejom”, kaze DC. Ma nije nego. Pre će biti da Levitz i drugari znaju da bi sa povlađivanjem trendovima morali i da menjaju svoju strukturu nasleđenu iz ranijih, drugačijih godina u kojima je vrunski marketinški trik bio crossover. Sa smrću Supermena probali su da imaju i jare i pare, da ne upotrebim prikladniju ali vulgarniju izreku - i opekli su se, gadno. Da li je slepi miš na koricama dovoljan znak da nešto kupimo? Da li na stripu samo treba da piše “Franquin” i ništa više? Da li, kada kazemo MM, odmah osetimo da to želimo? Mi fanatici možda. Nije nam bitan sadržaj, bitan nam je primerak u kolekciji, kontinjuiti, što bi kolega Stanić rekao. Ali izvan toga? Je li to MM postalo univerzalni simbol (čak ne znamo da li je to Mister Mačak, Marti Misterija ili Marvel Man)? Je li usmereno ka tačno određenoj, što većoj mogućoj, ciljnoj grupi? Je li usađeno u kolektivno nesvesno? Ne. Ne kao simbol za koji vredi date pare. Ne kao reklama za proizvod koji ne postoji i koja je sama sebi svrha. Ne kao reklama za nešto drugo, u vrzinom kolu cija je jedina svrha održavanje potrošačke kulture, bez obzira na to šta se konkretno troši. U našem stripofilskom mikrokosmosu, gore iznesena tvrdnja svakako ne deluje tačno - kolekcionari će kupiti svaki novi broj Stripoteke samo da ne bi imali rupu, pa makar se u njoj nalazio i nastavak Dasti Dauna. Ali svako tržiste ide ka tome da se širi, da maksimizuje svoj profit, da se povezuje sa drugim tržištima i preuzima mu mušterije. Svako osim stripovskog, koje je učaureno. Pa šta ako bi Superman po toj logici postao gej? Jel’ to veća travestija nego pustiti Chucka Dixona da otaljiga još jednu bezvezariju? Sve postaje reklama. Opiranje stripova tome da budu prepuni asocijacija na Starbucks ili E-bay bilo bi, naravno, za svaku pohvalu kada bi nam ponudili neku validnu alternativu tome - dobre i relevantne priče, kvalitetno nacrtane, sposobne da dotaknu širu publiku i postanu nešto o čemu će mnogi, a ne samo nas stotinjak, razmišljati. Ali, umesto toga, stripovi nam nude svoju simboliku - broj na koricama - koja čak nije u stanju ni da postane masovna simbolika. A sve je u parama, što više konzumenata, što više sponzora, to više para.  I posle se čudimo što stripovi odumiru. Usput, ova kolumna traži sponzora. Vidljiv banner, kao i suptilno ubacivanje u text hvalospeva na račun sponzora zagarantovani. Not. (Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.) |